Srpski književni glasnik

192 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

острву. Русија се није хтела обвезати да своје војне операције ограничи на азијске области Отоманске Царевине. Није се хтела обвезати ни на то, да ће, п у случају своје победе над Турском, оставити политичко стање ствари на Балканском Полуострву непромењено. Она је обећавала, Аустрији само толико, да ни у ком случају неће мењати то стање ствари без споразума с њоме.

Кад је видела да не може изнудитп од Русије обећање да њене трупе неће прелазити Дунав, Аустрија је прикупила војску према нашој граници, како би могла заузети Србију, ако би руске трупе, прешав Дунав, хтеле да ухвате с нама везу. Међутим, покушала је истерати дипломатским начином Русију из Подунавских Кнежевина. Она је упутила формални позив у Петроград да се руске трупе повуку из Подунавеких Кнежевина. Шта више, она је закључила с Портом уговор по коме је аустријским трупама било допуштено да оне уђу у Подунавске Кнежевине. Никола се бојао да Аустрија не приђе Турској, као што су Француска и Енглеска већ биле учиниле; онда би се он нашао сам испред једне европске коалиције. Ето зашто је он, најзад, пристао да купи аустријску неутралност повлачењем својих трупа из Подунавеких Кнежевина.

Све до тог момента, Србија је била у критичпом положају. Русија је намеравала да, прешав Дунав, запали преко Србије цео Балкан. Да при извршењу тога плана не би наилазила на тешкоће бар у Србији, она је натерала Кара-Ђорђевића да отпусти министра Гарашанина, који је нагињао Западним Силама. Касније, кад јој је ваљало погађати се с Аустријом, она је стала прикривати тај план; не напуштајући још намеру да изазове један велики хришћански покрет у Отоманској Царевини, она је пмала рачуна да се у Бечу мпели да тај покрет није њоме изазван, него се јавља сам од себе; отуда, тако звана Фонтонова мисија. Фонтон је био један руски дипломатски чиновник, послан да саветује неутралност српској влади п српском народу. Тиме је Русија хтела