Srpski književni glasnik

И, “O СпољашШЉА Политика СРБИЈЕ.

само замазатп очи Аустрији, јер, и после те мпенје, она није престајала обавештавати се код наших политичара да ли бисмо ми, п под којим условима, хтелп сетупсти у акцију. Аустрија је, међутим, била на опрези. Прикупљање њене војске прама нашој граници било је узело такве размере, да је наша влада морала тражити заштите код Порте, па, шта више, приступити п наоружању народа. То је био један одпета свечан тренутак у нашој псторији, кад се на реч „отаџбина у опасности“ лаћао оружја сваки ко га је носити могао. Било је извесно да ће аустријске трупе ући у Србију, чим се Србији руска војска буде довољно приближила. Срећом, Руси су се повукли из Нодунавеких Кнежевина. После тога, ни Србија није имала више да се решава да ли ће остати неутрална, пли ће пристати уз Русију у њеној борби противу Турака. Чим се, једанпут, радњом аустријске дпиломатије, готово цела Европска Турска изузела из ратних операција, чим се она тако рећи неутралисала, постало је несумњиво да п Србија мора остати неутрална. А. чим је то постало несумњиво, Аустрија није имала више разлога да помишља на окупацију Србије. За пас је. дакле, био прави сенас што је Русија прекинула, под претњом пз Беча, ратовање на обалама Дупава.

У то пето време, док је Никола радпо да привуче Србију на своју страну, Западне су Оиле гледале да спрече њезину акцију у корпет Русије. Био је један случај у ком се Србија морала решити на такву акцију, на име, ако би се Турска користила ратним стањем између ње п Русије, ла опозове привилегије дароване Србији заузимањем Русије. Србија би ве у том случају природно придружила Русији, као једином јемцу њених привилегија. Из тих разлога, енглески амбасадор у Цариграду, Стратфорд Канинг, еклонио је Порту да, нарочитим ферманом, потврди српске привилегије. По том ферману, српске су привплегије представљале у Портиној управи „једну постојану спетему“, на коју спољашњи догађаји нису могли утицати; обећавало се да се од њих

13