Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 9069

Председник разумеде да за руку г-ђице Гранде треба да захвали презреној љубави; зато п похита да изврши њене налоге са највећом брзином, да се Евгенија не би измприла са својим рођаком.

Кад је господин од Бонфона отишао, Евгенија паде на столицу п бризну у плач. Свему је било крај. Председник седе на поштанска кола и сутра дан у вече био је у Паризу. Првога јутра по своме доласку оде господину од Грасена. Сазва повериоце у бележникову канцеларију, код кога су биле положене обвезе Грандеове, и евп до једнога одазваше се позиву. И ако су били поверпоци, мора им се једно признати: били су тачни. Ту им председник од Бонфона, у име госпођице Гранде, исплати и главно и интерес. Плаћање интереса беше за париске трговце један од најтудноватијих догађаја тога. времена. Кад је признаница о псплатп дуга била потврђена п Грасену издато за његов труд педесет хиљада динара, које му је Евгенија признала, председник оде у стан господина од Обриона и нађе Шарла баш кад се враћао у своју собу после једне препирке са својим тастом. Стари маркиз беше му отворено казао да његову кћер неће добити докле год не буду пеплаћени сви поверпоци Виљема Грандеа.

Председник му предаде најпре ово писмо:

„Драги рођаче, господин председник од Бон-

фона. узео је на себе да вам преда признаницу о

псплати свих дугова вашега оца, као и признаницу

којом ја признајем да сте ме ви потпуно измирили.

Чула сам нешто о банкротетву, п помислила сам да

се спн једнога банкрота неће можда моћи оженити

госпођицом од Обрпона. Да, рођаче, ви сте добро оценили моје образовање и мој начин живота : ја зацело немам на себи ничега чиме се одликује отмени свет, не познајем ни његове рачуне ни његове навшке, п не бих вам могла прибавити задовољства која ви тражите. Будите срећни по друштвеним назорима, којима жртвујете нашу прву љубав. Да бих