Srpski književni glasnik

268 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

пред целим Сомиром, да остане, није лп то изјава да та хоће за мужа 7 У малим варошима. тако се строго пази на пристојност, да овакав корак значи најсвечаније обећање.

— Господине председниче, рече му Евгенија узбуђеним гласом кад су остали сами, ја знам шта вам се допада на мени. Закуните ми се да ћете ме оставити слободну целога мог живота, да ме нећете опомињати ни на једно од права која вам брак даје нада мном, па ћу вам дати своју руку. О! настави она кад виде ла је клекао, још нисам рекла све. Не треба да вас варам, господине. У моме је срцу осећај који се никада неће угасити. Пријатељство ће бити једино што могу дати своме мужу; ја нећу ни њега да вређам, ни законе евога срца да прекршим. Али моју руку п моје имање добићете само тако, ако ми учините једну огромну услугу.

— Готов сам на све, рече председник.

— Ево вам милион и пет стотина хиљада динара, господине председниче, рече она извадивши из недара признаницу на сто акција Француске Банке; отпутујте у Париз, не сутра, не ноћас, него сместа. Отидите господину од Грасена, дознајте од њега имена свих поверилаца мога стрица, скупите их, исплатите све његове дугове, главно и камату пет на сто од дана задужења до исплате; једном речи настаните да добијете тачну и оверену признаницу. Ви сте судија, и ја се потпуно ослањам на вас у овој ствари. Ви сте частан и добар човек; ја ћу се на вашу часну реч навести да пребродим све опасности у животу, под заштитом вашега имена. Узајамно ћемо попуштати једно другоме. Ми се одавна познајемо, готово смо сродници, ви ме зацело нисте ради унесрећити.

Председник паде пред ноге богатој наследници, ван себе од радости и страха.

— Ја ћу бити ваш роб! рече јој.

— Кад будете добили признаницу, господине, настави она погледавши га хладно, однећете је са свима документима моме рођаку Грандеу и предаћете му ово писмо. Кад се вратите, ја ћу одржати своју реч.