Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИРА ГРАНДЕ.

Поа | < |

сподин7 рече она на уво своме зету, кад је еспазила Кришоа.

— Један мој повереник, одговори јој он типхим гласом.

Маркиза презриво поздрави господпна од Бонфона п пзиђе.

— Ми већ пдемо један другоме на руку, рече председник узимајући шешир. Збогом, рођаче.

— Овај ми се сомпреки папагај руга. Ала бих му заб, мач у трбух за једно шест палаца.

Председник беше отишао. На три дана после тога, господин од Бонфона, вративши се у Сомпр, објави своју женидбу са Евгенијом. После шест месеца би напменован за саветника у краљевском суду у Анжеу. Пре свога одласка из Сомпра, Евгенија је дала да се растопи злато са накита, који је тако дуго бпо драг њеноме срцу, па је то злато, као п оних осам хиљада динара које јој је вратпо рођак, употребила на златан путир, који је поклонила цркви, у којој се толико молила Богу за њега! У осталом, она је проводила своје дане п у Анжеу п у Сомиру. Њен муж, којп се показао одан у једној политичкој ствари, постаде председник одељења, п најзад први председник после неколико година. Он је с нестрпљењем очекивао нове пзборе, да буде пзабран за посланика. И већ је помишљао на достојанство пера, али тада...

— Тада ће му краљ битни родт7 рекла је Нанона, велика Нанона, сомирска грађанка, којој је тоспођа казала како је велики положај чека.

VII.

Прп свем TOM, P. председник од Бонфона. (своје породично име Крпшо беше најзад сасвим изоставио) не оствари ни једну од својих частољубивих намера. Он умре на осам дана по своме пзбору за сомпрекога посланика. Бог, који све види п никоме дужан не остаје, казнио га је без сумње за његове рачуне п његову правничку Рептину с којом је саставио свој брачни уговор,