Srpski književni glasnik

294 СРпски Књижевни ГлАсСНИК.

пуно задовољен; оно што чини драж „разумевања“, то је драж мишљења, лраж која остаје још п тамо где знање допре до својих граница а мисао ехвати бескрајност.

М. Гиго. 1 француског превео 4. Or.) МАЂАРИ И. ХРРАТИ. (3.)

У.

Према. свеопћем попису пучанства од 1900 било је у Хрватекој 2,400.6%0 становника, п то материнскога језика хрватскога или српскога (тако се пише п у службеним извештајима) 87'220/,, еловеначкога, чешкога, словачкога и мало-рускога 2:96, немачкога 5'53, а мађарскога 89-49.

Мађара. дакле нема у Хрватској још ни етотиту хиљада Осим тога 19.820 разасутих по горњој Хрватској а ни остали, који живе у славонској Хрватској, не творе нигде т. зв. језичних отока, него се свуда губе било међу домаћим пучанством, било међу другим еловенским и немачким насељеницима. Мађарска политика у Хрватској не може се дакле ослонити на мађарски народни елеменат, те не сме ни да помишља на овакво „заокружење“ изборних срезова, како је то урадила у Угарској, где вештачким начином сузбија словенску и румунеку већину, стежући јој политичко право и мешајући је се привилегованим мађарским и помађареним становништвом. И тако се из Пеште може против Хрватске радити једино е помоћу Хрвата и Срба. Тако одиста и бива, те већ од 1868 владају у Загребу — се малим прекидом од 1873 до 1879 хрватски и ерпеки мађарони.

Мађарство је нарочита појава у нашем народу, и, рецимо одмах, тако халостна и срамотна, да је не можемо