Srpski književni glasnik

300) СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

господарстава (100—200 јут.) сами Немци имају их у рукама 25:48", Тај размер постаје управо ужасан код великих поседа: од тих имаду Немци код поседа од 200—50) јутара говово трећину (30:749/,), код поседа од 500—1000 јутара готово половицу (48:36), а код поседа преко 1.000. јутара већ близу две трећине (60'59%/,). Али још ни то није све: из западне Хрватске, где је наш народ у огромној већини (97"/,), бежи и старо и младо у Америку, те се само од 1880—1900 пселило преко 109.900 људи или 5'1%, просечнога броја житељетва. У источној Хрватској (у Славонији) домаћему пучанству умпре далеко више деце, него туђинцима, који се осем тога непрестанце селе, те је 1898 у славонској Хрватској било Немаца 22.330, а Мађара 10'31%,, а господарски почињу Немци и Мађари ту већ превлађивати, што се опажа особито у Срему.

Кад би све то била последица нашега нерада и наше неспособности за живот, могли бисмо да само себе исправљамо колико се само да п где се да. Али то је далеко више плод систематске мађарске политике, а само делимично наше заосталости — која хоће да обиђе горњу Хрватску п да преко Славоније уђе у Босну и изиђе на Јадранско Море (а чему је гони Пруска, која се својим слошким „клином“ примиче Угарској, да обиђе Чешку и нападне Беч заједно с Мађарима), пак зато се ту не ради само о том, да себе исправимо, него најпре о том, да се обранимо од насиља и експлоатације, која нам отимље и саме животне услове за наш род пи напредак. ПИ тако долазимо до тога, да говоримо о нацрту рада за заједничку обрану Хрвата п Срба бар од демуна до Реке, док не дође час, да се обрана прошпри од Панчева, Новога Сада и Суботице до (словеначке) Горице, Трста и Пуља.

Али за то не би био доста један чланак, за то се хоће већ цела књига, јер се таки „нацрт рада“ даде разумно извести само из опште наше народне политике на Балкану и из заједничкога програма словенске већине