Srpski književni glasnik

МАЂАРИ И ХРВАТИ. 299

раждина (којп Мађари саградише за себе) 30.000 ф., 1898 и 1899 за то исто по 50.000 ф. п 1899 за утврду обале код тога моста 35.000 ф. Од осталога дано је за регулацију Саве (1893) 30.000 ф.! Алп ни та мала сума није Хрватској ништа користила, јер сви раденици и сав материјал беху пекључиво мађареки....

Да узмогнемо разуметп сву ту голему неправду, ту праву злочиначку отимачину, ваља нам знати, да Хрватска према финанцијалној нагодби с Угарском (која се обнавља сваких 10 година) доприноси већину (56"/,) свих својих прихода за заједничке трошкове, на име за прорачун оних трију министарстава, која од три стотине и више милијуна „дају“ Хрватској цигло по милијуна. Тај принос Хрватске врло је знатан, што ћемо лако пресудити, кад уважимо, да је хрватски прорачун износио просечно за ово десетак година 60 милијуна круна, дакле округло око ZO милијуна динара,! те је према томе Хрватска за „заједничке послове допринела голему своту близу 400 милијуна динара. Истина, да је у тој суми и хрватски трошак за послове целе царевине (за војску, двор, дипломацију), али уза све то јасно се види големо неразмерје између инвестиција пола милијуна фор. и тога приноса од стотина милијуна.

Упоредо с том финансијском експлоатацијом иде спстематско сатирање земљорадње, обрта и трговине. Ужасне последице тога мађарскога господарства показују се ево овако: Хрвати и Срби чине 87.22%, свега пучанства, али од свих господарстава имаду по попису од 1897 у својим рукама само 79.07"/,. Само код ситних поседа (од 1—5 јутара) отпада на њих 94%,, код мало већих (10—20 јутара) већ 19/, мање (93%/,), код средњих (50—100 јут.) сами Немци поседују 20.43%,, код овећих

т Хрватски сабор расправља само 44"/, онога прорачуна, јер према иесретној установи финансијске нагодбе сви јавни приходи Хрватске иду најпре у „средишњу“ благајницу у Пешти, одкуда се „56"/, враћа“ тако, да се велики део прихода (од железница, пошта, речке луке итд.) Хрватској просто не рачуна.