Srpski književni glasnik

344 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

рамида, стубова и каријатида тивеких, на коленима Мемнонова кипа, код ногу Тама п Шама. Први војени корпус имао је маневар, јуриш и ватромет у Кајиру. Заповедник целе војске имао је за своје званице на вечери сав штао, комесаре, научнике, ћаје пашине, емира, чланове дивана и аге. Пет стотине лица беше засело за сто у једној ниској дворани у кући на тржишту Ел-Бекир; републиканска капа и полумесец грлили су се заљубљено: турска п француска застава склопише колевку и простирку на којој се венчаваху Коран и Таблица Човечјих Права. Кад се званице добро наједоше, и то претима, пилетине и пилава са шафраном, лубеница п другога воћа, Бонапарта, који је дотле само ћутао, баци брзо један поглед на све ове људе. Добри Клебер, који се беше опружио поред њега, јер није могао да прекрети по турски своје дуге ноге, гурну добро лактом Абдалах-Менуа, свога суседа, па му рече својим немачким нагласком :

— Пази! сад ће Али-Бонапарта да учини нешто по његовеки.

Он га је зато звао овако што је, из забаве, Бонапарта на дан Пророкова дана био обукао источњачко одело, па су му, баш у часу кад се прогласио заштитником свију вера, свечано дали име зета пророкова MH прозвали га Али-Бонапартом.

Клебер није био ни довршио што је започео, па ни прошао руком кроз своју велику плаву косу, када мали Бонапарта устаде, принесе својој бради и дебелој вратној марамп чашу и рече кратким, јасним п испресецаним гласом:

— У славу будуће тристагодишњице Републике Француске. Клебер се стаде толико смејати иза леђа Менуа, да овај просу чашу с вином на некаквог старог агу; Бонапарта их оба љутито погледа и намршти се.

Он је, дете моје, био у праву; у присусгву главHora заповедника војске, дивизијски ђенерал, па ма то био п један Клебер, мора се понашати пристојно; али