Srpski književni glasnik

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

У

i

Х1Х ВЕКУ.

ХМ. (9.)

Спољашња политика Михаилова не карактерише се само оним резултатима које је он, за своје кратке владе, постигао. Она се карактерише још и његовим плановима који су, услед његова убиства у Кошутњаку 1868, остали неизвршени. Да би се, пак, планови Михаилови разумели, ваља имати на уму политичку ептуацију Европе у његово време.

Русија, која је до Кримеког Рата била једна консервативна сила, престала је, после тог догађаја, то бити. До Кримског Рата она је мање више продужавала политику Св. Алијанције. Она се борила противу свију либералних идеја, које су у њеним канцеларијама сматране као идеје револуционарне, п како је, после револуције од 1848, и начело народности могло изгледати једна опасна револуционарна идеја која разваљује столетне монархије, то је, сасвим, природно, Русија огласила рат п начелу народности. У овом прегледу већ је у два маха било поменуто како Никола, из неповерења према начелу народности, није хтео окуражавати народне покрете ни на Балкану, и ако је ту, иначе, имао рачуна да их окуражава.

Али, после Кримског Рата, настала је промена. Оставимо на страну то, што је, почетком тог рата, Никола мислио и сам одступити од своје претеране верности консервативним идејама. Нови руски нараштаји који су за њим дошли, имали су прилике да се на самим догађајима увере да начело народности није у том емислу једно револуционарно начело, да би се у његово име могло само