Srpski književni glasnik

368 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

разоравати. Ти су нови нараштаји имали прилике зидети како се, прво у Италији, па онда п у Немачкој, почиње у име тог начела нешто MH стварати. Уверив се једном о практичној вредности начела народности, нови руски нараштаји морали су разумети, да би Русија само погрешила, ако се она, готово једина међу Силама, не би хтела користити тим начелом. С начелом народности у Русији се прво помирило јавно мњење, па га је тек онда стала и влада по мало прихватати. Из тог пзмирења руског јавног мњења с начелом народности произишао је панславизам. Овде није место давати потпуну дефиницију панславизма; доста је утврдити да су панелависте есматрале да Русија, између осталога, треба да помаже.на Балканском Полуострву народне покрете, према којима је, већ дуже времена, била прилично немарна. Агенти панслависта почињу се јављати шесетих година на Балканском Полуострву, покушавајући да хришћанске народности одушеве на устанак противу Порте.

Тадашњи руски канцелар, кнез Горчаков, налазио је да се може користити овом панславистичком пропагандом за своје дипломатске комбинације. Спољна политика Горчаковљева била је срачуњена на један циљ: подерати Париски Уговор, који је Русија, побеђена код Севастопоља, морала да потпише. Тим су уговором били поништени еви руски протекторатп на Балканском Полуострву. Тим је уговором било поречено право Русије да се меша у турске послове. Своје мешање у туреке послове Русија је правдала злим стањем хришћана у Отоманској Царевини. Западне Силе, које су наметнуле Русији Париски Уговор, нису спориле да је стање хришћана у Отоманској Царевини зло, али су налазиле да се то стање и без мешања Русије може поправити. Њихова. је идеја била, да ће се оно поправити само од себе, ако Турска буде примила западне установе. У место што би дошла под руски надзор, Турска је, по саветима Западних Сила, имала да се реформише. Сада, Горчаков је хтео да докаже, да су еви покушаји реформисања у Турској остали без резул-