Srpski književni glasnik

О ЧИТАЊУ- И-КЊИРАМА.

Из „ПАРЕРГА И ПАРАЛИПОМЕНА.“

5. 290.

Незнање понижава човека само онда ако иде упорело са богатством. Спромаха обара његова спротиња п невоља; у њега рад замењује знање, п занима његове мисли. Богат човек међутим, који је незналица, живп једино ради својих пожуда и личи на животињу: као што се то, у осталом, може свакодневно видети. Њему још осим свега може да се пребаци п то, да богатство и доколицу није употребио на оно што њима даје највеће вредности. |

8.291.

Док читамо, за нас други мпели: ми понављамо само његов мнелени процес. Ми у том случају личимо на ђака који, учећи писатп, повлачи пером ппемена која је претходно учитељ пеписао писаљком. На тај начин нам је при читању, рад мишљења највећим делом одузет. Отуда осетна олакшица кад, напуштајући самостално размишљање, пређемо на чптање.“ Алп за време читања наша је глава само поприште туђих мисли. Отуда долази да онај којп веома мпого п скоро целог дана чита, а у међувремену се забавља стварима при којима човек не мора ништа да мпели, постепено губи способност самосталног мишљења, -— онако пето као што се од ходања. напослетку одучи онај који непрестано јаше. То је међутим случај с многим паучницима, којп толико читају док не заглупе. Јер непрестано читање, читање у еваком слободном трепутку, још јаче паралише дух но непрекидан ручни рал, при коме је још могуће мпелити. Као што пружина која се једнако одржава под притиском неког етраног тела, мора једном да изгуби своју сластичност,