Srpski književni glasnik

О Читању п КњЊИгАМА. 387

тако пи дух кад му непрекидно намећете туђе мпелп. И као што се претераном храном квари желудац. а тиме шкоди целом организму, тако се п дух претераном духовном храном може претоварити и угушити. Јер у колико се више чита, у толико опо што је прочитано оставља мање трага у нашем духу. Дух постаје као таблица на којој се много једно преко другога писало. Зато се, ако се“ тако може рећи, и не долази ло „преживања“; а само таквим процесом може се оно што се прочита учинити својим. Ако човек чита непрекидно, а пе размишља допцније о ономе што је прочитао, оно не хвата корека п махом пропада. У опште ес духовном храном бива то исто што п са телесном: једва педесетп део онога што у себе уносимо буде употребљено; остало се губи, пенарењем, дисањем, илп иначе. :

Свему овоме ваља додати да су писане мисли у опште само као трагови пешака по песку; човек види пут којим је пешак прошао, али ако жели да зна п шта је пешак успут видео, он се мора послужити својим властитим очима.

299.

7.

Ниједну књижевничку способдост, као. па пример: убедљивост, богатетво селпка, вешта поређења, смелост или јеткост, илџ краткоћу, плп љупикост, или лакоћу израза. или још и духовитост, изленадне коптраете, лакопизам, напвност, и томе подобно, не можемо стећи тиме што бисмо читали писце којп такве способкости имају. Међутим, ако бисмо их већ ималп као природан дар, роtenftia, ми те способности можемо у себи рзазвати, довести их до евоје свесги, можемо видета шта се еве с њима може урадити. можемо бити појача у својој паклоности, на чак и у смелоетп да их употребимо, можемо на иримерима. судитп о вредности њихове примене, те тако научити да их правилно употребљујемо:; после тога их тек по аеси имамо. То је дакле јелипи начии на који се чптањем учимо; оно нам на име показује како треба да упо-

25"