Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 417

и да не дође, јер се само свађа с равнима а одговара старијима.

Кад му примете: да ће, ако тако прохужи као што је почео, бити још пет година практиканат и да ће пре добити указ онај пандур, чича Мисаило Студеничанин, него он, а он им каже: да није ни спао на указ; јер, вели, њему је цео овај широки свет канцеларија, а шеф му је сва образована публика — и она га предлаже за указ, а све остало он презире, вели он. „Море мани будалу, нек пропадне кад хоће!“ вели писар писару. И мануше га се. Нит' он долази у канцеларију, нит га они траже. Док напослетку није, што рекли, претегла дара меру, и сам му госп. начелник припретио да ће га отпустити, а на што му опет Љубивоје одмах одговори готовом написаном оставком коју је у шпагу носио.

Тада га гоеп. начелник стане ипак задржавати. Био је врло љут и неколико пута му споменуо да њега, .Ђубивоја, лично не жали, пека срља у пропаст кад је тако луд, него „да му није жао оне његове красне женице а он би њега давно најурио“! Љубивоје је само једно одговарао госп. вачелнику: „Није моје место овде, господине начелниче“!

Тада се госп. начелник обрати тоспоји Мици.

У њу се капетан уздао, јер је била хладнија од Љубивоја, па се налао да ће бар она бити паметна, па ће га одвратити од тог несмпишљеног п лудог корака, па јој је стављао у изглед и скори указ. Алп како се запрепастио госп. начелник, кад и Мица, та „красна женица“ није сада ама ич паметнија од мужа свог. И она навалила у глумце!

И тако најзад диже руке добри госп. Јеремија од г-ђе Мице и оставка би уважена. И на позоришној листи (штампаној у Нишу) стајало је: Данас у Недељу 158% године, ступају први пут, као ново ангажовани чланови, пред поштовану публику у улози Добриле џ Миленка, г. Љубивоје п супруга му, г-ђа Мица Поповићка.

27