Srpski književni glasnik

4924 СРпПоски Књижевни ГЛАСНИК.

је да до успеха дођем, а у томе се разумем. Ја своју Илијаду пишем делима, и то сваки дан.

Рекав то скочи на ноге весео, чио п лак; у томе тренутку био је истинит и природан; није му на ум палало да себе црта онако како је то чинио у својим дијалозима. са Свете-Јелене; није имао намере да себе идеалише, нити је од себе стварао такву личност какву филозофи замишљају у својим сновима; то је био он, и то испољен. — Он се врати Светоме Оцу, који се није био макнуо с места, и стаде пред њега. Затим, загревајући се, пола у заједљивоме смеху, поче, зачињавајући говор по своме обичају час простачким час узвишеним стварима, отприлике овако говорити — невероватно течно п брзо, као лак и брз геније који погађа све у један мах, и без нарочитог проучавања :

— Све зависи од порекла, рече он; они што на свет долазе сироти обично су очајници. Они свршавају према карактеру, или делом или самоубиством. Кад су смели као ја и свега се лаћају, онда, боме, могу чуда да почине. Шта ћетег7 Треба живети. Треба наћи себи места, пробити се. Ја сам се пробио као топовеко зрно. Они што су испред мене стајали етрадали су. А може ли се друкчије Сваки једе према трбуху своме, ја сам био много изгладнео! — Видите, Свети Оче, у Тулону нисам имао су чим да купим ни један пар нараменица, место њих имао сам на раменима мајку и многу браћу. Сад су сви, надам се, доста пристојно понамештани. Јозефина се, може се рећи, смиловала кад је за мене пошла, а ето, ми ћемо је сутра крунисати пред носом Рагидоу, њеном бележнику који ми рече да, као шпански пробисвети, сем плашта и мача немам ништа. Вере ми моје, па и није погрешио. — Цареки плашт, круна, шта је тог Је ли то моје7 Све је то костим! глумачки костим! Метнућу га на себе за један сахат, и бићу га сит. Онда ћу узети своју обичну официрску униформу и појахаћу коња; цео живот на коњу! — Кад бих само једног дана седео, био