Srpski književni glasnik

Живот И СМРТ. 495

бих у опасности да ме баце са столице. Може ли се на. томе завидети 2 Је л'те2

„Кажем вам, Свети Owf; на свету има само две врсте људи: они што имају и они што зарађују.

„Први лежу, други се крећу. Како сам ја то видео још зарана и у згодно време, ја ћу далеко дотерати. Само су двојица прокрчила себи пута почевши у четрдесетој години: Кромвељ и Жан-Жак; да су првоме дали неки мајур, а другоме сто дуката и елушкињу, нити би они што проповедали, нити заповедали, нити писали. Као што има радника што зидају, што сликају, што калупе, што праве фразе, тако сам и ја радник што битке прави. То је моје занимање. У тридесет петој години довршио сам их осамнаест, и име им је: Победе. — Право је na ми се плати за посао. Платити престолом једним, није сувише скупо. Осем тога ја ћу увек радити. Видећете ви још много лепих ствари. Видећете да ће све династије почињатп од моје, и ако сам се ја сам собом изгурао п изабрао. Јер ја сам избором дошао, као и ви, Свети Оче, и то из гомиле. У томе смо једнаки пи можемо се руковати. И приближив'ли се, пружи своју белу и брзу руку сувој и плашљивој руци паплиној.... Да ли зато што папу дирну у срце овај доброћудни завршетак царева разговора или што се сетио своје судбине, или помислио каква будућност чека хришћанске државе, папа му пружи врхове својих још уздрхталих претију, као каква стара мајка којој је жао што је много грдила унуче. При свем том, он затресе тужно главом, и ја видех како се из његових очију скотрља брзо суза низ модро и сухо лице. Она ми се чинила као последње збогом Хришћанству,. које земљу оставља саможивости и случају.

Бонапарта баци кришом поглед на ту сузу измамљену овом старцу, и ја видех где му заигра усна, као на победни осмејак. — У томе тренутку ова свемоћна природа учини ми се мање узвишена п добра него његова противника; застидех се, иза завеса, своје раније