Srpski književni glasnik

КОШ СТАНА. 93

п твој спн се Коштаном, тамо, у соби... Што ће сад опет тамо да настане! (Уплашено Аре) Немој, газдо! Молим те, пуштај ме! не могу! Да идем. Човек сам и ја. Полази. АРСА, Томи. Ето, хаџи, види! Па саду Шта да радим (Полицаји, полазећи.) Чекај! (Гоми.) Збогом, хаџи! Одлазе. Стишава се граја, брујање које се е часа на чае јавља и губи. Издалека грнета засвира,. ТОМА, стреса се. Ех, синко! Зар овакав Божји, мили дан, овако да га дочекујем (Одлучно) Не, спнко! Нећеш га ни тп да за-

пграш п запеваш... (Виче,) Хата! Одлази.

СЕДМИ ПРИЗОР.

Ноћ. Пробија јаче месечина. КАТА се појављује; прве речи на прагу по том улази.

КАТА.

Шта се од моје куће ово учини“ Ох, Господе, што оволико писа мени“ (Полази икона) Синко, сепнко, суза те моја — не стигла! (О, проклета Циганко! Ох, синко, што. кућу остави, што мајку осрамоти 7 Што сеу њу загледа, очи јој испале! Што те омађија — уста јој отпала... Ох, Господе, што оволико... 7 Чиме те, Господе, наљутих... наружих, оговорих, коме лошо помислих, те ми оволико, Господе, црно, црно досуди! (Стреса се и трза.) Зашто, спнко, мајку остави“ Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, ПЦиганка, добра... Мајку остављаш а њу гледаш, њу, Коштану — кости од ње отпадале! (Одлучно.) Да кунем, да кунем! (Скида шамију, и прилази кандилу, и куне.) Да Бог да, синко... ти мене оставио, оерамотпо, на овај дан расеплакао, уцвелио,.. Да Бог да ти! Да Бог... (Стреса се итраа) Чекај, боб да му бацим! Да, видим шта му стоји. (Одлази и брзо се враћа носећи сито које преокреће и ставља на сред собе. Клекне, и нагнута нада њ почне да размеће зрна. боба. пи врача. Ме-