Srpski književni glasnik

ТАРТАРЕН НА АЛПИМА. 105

звиждукао по својој навици, али врло узбуђен п нотпуно свестан величине своје улоге.

Затим, како је био близу час поласка, он хтеде за срећна' пута попити „нешто онако добро... чашицу Гарусовог еликепра.“ Алп кад је отворио и претурпо неколико ормана, сетп се да су кључеви од Гаруса код матере. Морао би је пробудити п рећи јој ко је код њега. Зато уместо еликспра узеше чашицу кала ријског сирупа, пиће 'летње, скромно и нешкодљиво, које је пропашао Безуке п које он објављује у Форуму под овом рубриком: „Калабријски сирупа, ио динара са стаклом. заједно...“

Пошто су пепили по једну две и поразговарали још мало, онп се заграпше, прњ чему је Безуке звиждукао кроз бркове по којима су се котрљале крупне сузе.

„Па збогом...“ рече Тартарен нагло, осећајући да ће се п сам заплакати; и како вратни капак беше епуштен, наш јунак мораде изићи из апотеке четвороношке.

То већ почињаху тегобе путовања.

(Џаставиће се.) Алфонс ДОоде.

(C француског превео Д. Л. Ђокић).