Srpski književni glasnik

Ми с тон. 109

тпчког зазршетка. само једна тачка у пучини, само једна реч у огромној књизи времена; а шта се може разумети из те једне речи7 — иншта, како су је многи умови људеки прочитали. 7- (15). Истина. делује правце као и светлост. | 8 (16). Од живота до смрти није далеко; далеко је од свести до смрти. 9 (17). Последњи је ступањ развитка свега појединога: да га нестане у општијем од себе.

Као што се виши органски живот може развијати 'амо на рачун топлоте, те га на сунцима не може ни бити, него само на планетама, тако се и највиша форма општег процеса, мишљење, може развијати само на рачун живота. Што више живота и што је бујнији живот, тим је мање мишљења ип свести; што се више мисли, мање се у животу суделује.

11 (29).

Очејање је мамурлук свести.

12 (23).

Појезија стоји према науци као лет птине нрема еспором, ситном ходу човековом; фантазија лети, ум пица; фантазија пде преко ствари, ум кроз ствари.

18 (24).

Хтетип разумети последњи оенов свих ствари, Бога, то је као кад се дете маша руком за. месец; то је детињеки ступањ ума људеког. Нознавати границе свега па n моћи свога ума јесте зрело доба човеково, највиши ступањ свести, чији је зрео плод резигнација.

14 (29). Револуција је прва фаза сваке еволуције. 15 (27).

Огромна књига коју време пише јесте биографија Бога...