Srpski književni glasnik

118 Српски КњижеВви Гласник. њима да извештавају Шведску Академију, као и да учествују у оцењивању предложених кандидата. Ти су чланови за сала: Др. ЈЕ. ОР. Ниблом, за талијанску књижевност; · негдашњи универзитетска. професор Др. ВБ. Г. Лидфоре, за француску пи шпанеку књижевност; негдашњи универсптетеки професор Др. Хјелмар Кдерен, за енглеску књижевност; негдашњт универзитетски професор Др. Карло Барбуре, За немачку књижевност; Алфред Јенсен, за. еловенске књижевности; „Др. Г. Бјеркмвн, зу португалски: и универзитетски доценат Др. Ћарло Хилдебранд, за општу историју."

Да би тај Нобелов Институт радио с успехом пи с добрим помоћним. ередетвима, спојена је с њим велика библиотека, која је под зналачком управом Др. Карла Варбурга, п која је купила већ око 25.000 дела. Библиотека која је уређена необично лепо п практично, обухвата не само модерну, него и стару књижевност. као и Историју књижевности п Историју са помоћним речницима п многобројним листовима. ;

Што се тиче словенског одељења те Нобелове Библиотеке, ту је с набавком матерпјала шило мало теже, пошто са словенским књижарима немамо непосредне везе, п с тога што су п немачке књижаре у том погледу слабо обавештене, Да бих ту ствар довео у ред, ишао сам месеца новембра 1900 године у Берлин, Лајпциг п Познањ, да разгледам антикварнице, и да ступим у непосредну везу са културним центрима Западних п Јужних Словена. То ми је одиста ап пошло за руком, и књижара Мите Стајића у Београду врло је добро задовољила наше. потребе у погледу српске књижевности. Само из Софије нисмо могли добити никаква одговора на наше тражење. Али бугарски дипломатски агент у Русији, Димптри Станчов, с којим сам се упознао у Петрограду, имао је доброту

1 За мање књижевности, као на пр. за мађарску, румунску Ih грчку, за сада нису постављени заступници. Када уетреба да се прегледа неко дело из тих земаља, биће, разуме се, позвани нарочити етруч– њаци и знаоци језика.