Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕДЛ. 199

дајмо чему се можемо од њега научити. Ту можемо видети колико је књига пуна п корисна, и иначе каква је.

Из глава које говоре о петорпским споменицима, највише можемо научити, п оне су најбоље у књизи. Пишући о Светој Софији, Серају п Зидинама, тг. Мијатовић даје описе ових споменика и потребне историске податке уз то. Код Св. Софије, он описује спољашњост и унутрашњост ове некадашње хришћанске цркве, царска врата њена, предворје, лепе стубове и остале делове њене ; | прича петорију њену и опомиње, у краћим HCTOриским сликама, на крштење Срба, расцеп хришћанске цркве, последње моменте хришћанске владе у Цариграду, и остале историске догађаје који се за ову цркву везују. Код Сераја, даје опис овога крвавога двора, показује јаничареку авлију, капију царску, капију мира, и ону злогласну Капију Блаженства која опомиње на Издајничку Капију лондонскога Тауера; прелази затим на опис драгоцености и знаменитости у Казни Сераја која изгледа као какав историјеки музеј; прича о Светом Огртачу пророковом, о Кавезу. где су султани затварани, п уз све то дода и наниже анегдоте, слике, призоре историске о султанима и њихову збацивању с престола п др. Код Зпдина напослетку, он даје опис ових старих фортификација · цариградских, пи прича историју њихову и која се за њих везује. Код свих тих епоменика, Г. Мијатовић је добар вођ наш, спгуран са својим предметом и потпуно поуздан у оном што каже. Само, има једну ману. Г. Мијатовић није довољно разгледао те споменике, и не може нас о свему потпуно обавестити. Он је на пр. у Св. Софији п Серају био само једанпут, као што се види из причања (колико је пута Зидине разгледао, не види се из књиге, али ни код њих није све разгледао), и није се враћао да их поново прегледа. Тако он није видео Скендербегов мач, на пример, ни сабљу

1 Колико сам ја видео, има једна омашка у причању историје.

Г. Мијатовић каже, стр. 155, да је Свету Капелу у Паризу саградио

Луј (он га зове: Луис ХЈГ.), а не Луј 1Х (Свети), како је у ствари било. 4