Srpski književni glasnik

128 СРпсКи Књижевни Гласник. више путничке активности. Један мој добар пријатељ, који се добро разуме у путопиепма, ! дајући ми једанпут на читање врло цењени путопис Иде Дирингефелд о Дубровнику и Далмацији, рекао ми је да он ту књигу п њеног аутора врло мало цени: „Замислите, рече, какав је то путописац који годину дана седи у Дубровнику, па ни један излет не учинг по околини, него свега једанпут пође на. Локрум 7" Г. Мијатовић, по активности што је као путописац уложио у посао, личи у главном на ову списатељку. Одиста, шта је он, према овоме како сам прича о евом занимању и навикама, могао видети по Цариграду, да нам о томе може причати 2 Ништа друго до оно што је видео с лађе, с терасе од хотела, са прозора своје куће, с некога места на Боспору, с неког моста у Пери, овде онде по својој омиљеној Терапији. П он је го одиста п описивао. У његовој књизи, сем оног исторпског дела којп смо поменули, т. ј. сем описпвања псториских споменика п причања у њих уплетених, п не описује се ништа друго до лепоте Боспора и Цариграда, живот и кретање у Пери п Терапији, церемоније и. сјај Селамлика, цариградски псп напослетку. Има, додајмо, п једна глава о сулгану коју је Г. Мијатовић, у својству дипломате, сматрао за неизбежно прикључити својој књизи ; и то је онда све што је у десет глава те књиге написано. Је ли то доста да књига буде познавалачка, солидна, добра 7 Очевидно не. Г. Мијатовић је, по свему се види, дао један лаки и забавни спис а не дело 02биљног познавања и посматрања. Уздајући се у своје стилистичке способности, он је можда мислио да ће празнине п оскудице познавања накнадити „поетским“ описима, сетилистичким покушајима у роду Т. Готје и Е. Амичиса....

Али оставимо на страну ову сумарну оцену ес којом смо у опасности да изгледамо неправични у оцењивању, и уђимо у анализу књиге, изнесимо потврду за ово што смо рекли. Пођимо е писцем заједно по Цариграду и гле-

1 АлФред Јенсен.