Srpski književni glasnik

B E JE Im JE E. 15

лражавању сентиментализма Жорж Сандове, пеихологије Степдалове, п чистоте стила и оштрине обеервације Густава Флобера. Пекоји ентузназисти не устручавају се да упореде са Госпођом Бовари роман Јеџахи-беја, Midјаећеп. Садашња. турска литература броји две звезде прBora peja, и то су две еписзтељке, појави од значаја за мусулмански исток. Иетпна је да оу ове две сппсатељке кћери два турска државника. којп се рачунају у Европејце. Џеврат-паша је отац Госпође Фатма-Алисе- Хануме, а Осман паша, отац Госпође Нехџар-Ханум Бент-Осман. Прва је узела за књижевни и филозоФски модел Жорж

Сандову. Све су ове књиге, — претрпане, романтичне, пуне лиризма, и мало углађене што се тиме Форме, — ве-

лики адвокати жепеки, п очпгледно је да треба, нарочи то једној жени, мало више одважности да заступа оваку тезу у Турској. Г-ђа Негџ џар Ханум Бент- Осман је песник. Она је почела подражавајући Мисеу, потом је прешла на Ламартина, затим се дохватила Бодлера, п најзгад-данас претерује с будизмом.

Један песник којитсе екоро појавио, Тефик-Фикрат,. прекпчуо је са традиционалним прозодичним формама, п усвојпо елик; п то 'чак богати елик, јер је то:један обожавалац француске парнаске школе.

Интересантпо је да је Француска аптература јелина која-је, до данас, вршила какав утицај“ на "турску 'литературу. : (Х),

— Лајицишки „Literar. Centralblatt“ вели O Би блпотеци лепе књижевности коју подиже књижевни Нобелов. Институг у Стокхолму. (в. у овом броју чланак нашег одличног сарадника У Јенсена), да ће по свој прилици бити јединствена у Европи по богатству п добром избору. Једини „Британски Музеј“ у Лондону, коме његова богата новчана средства све допуштају, моћи ће се можда мерити с њом. У правник | њен, проф. Вартбург, купио је ту скоро, путујући у том шљу по "Европи, за 100.000 круна белетристичних дела. Да. би се стало на пут сувишној навали, и нарочито, ла би се одбиле „даме које се романима хране“, Библиотека неће бити јавна: али ће радо отварати своја врата сваком ко буде хтео да прави литерарне или естетичке студије. Научници страних земаља моћи ће преко библиотека своје отаџбине:

позајмљивати књиге из ње.