Srpski književni glasnik

167 СРПСКИ КЊИЖЕВАН. ГЛАСНИК.

се понизно до капије, 2 КоштаАНА заједио. са. оним. двема Циганчнmasa игра'ући се, витлајући се, пева улазећи.

ДРУГИШЕРИЗОР: КОШТАНА, с осталим друштвом. Одмах затим. СТОЈАН, МАРКО и: МАГДА.

Коштана, игра ући пева. Ја не жалим снагата моја, Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! AJ, xoj, Хој, срмали јелек! У пола песме окреће се и иде капији. Стаје окренута леђима пу блици и дочекује ОТОЈАНА. Улази Стојан. СТОЈАН, прилази Магди руци. Дадо, Христос воскресе! и срећан ти дан! (Грза се.) Али да се "TH He љутиш 7 МАГДА, грли га. Чедо моје! Па ти сп нам газда, синко; шта ми против: тебе имамо 7 Из куће излази МАРКО, и љуби понизно Стојана у руку. МАРКО, љубећи Стојана у руку.

Срећан ти дан, газдо!

ОТоЈАН, осталимг, показујући на кућу. Тамо! Унутра! Код даде! И њој је Ускре. (Грли Магду.) Ово је моја друга мајка! Њезино сам млеко сисао! Дадо моја! Грлећи Магду одлази на чардак заједно са оним двема Циганчицама. ГРЕЉАН, АСАН еседају на степенице, уза вид. МАГДА, погледа 14. Слатко дете! Како ми оно све зна! (Раздрагано Коштани )/ Певај, кћери; има и баба бакшиша/!

~ ~ + ( АЛЧЕ, у пролазу расправља Коштани одело и косу.

Коса тип ве замреила... Одлази на чардак и седа на етепенице.