Srpski književni glasnik
ER oi E A HA. 165
' Коштана, забацује косе. Нек" се мреп! (Магди) Хоћу, тетка! А је ли, тетка! (Показује на гору иза зида и капије.) Шта је тамо 2 Гора 2 МАГДА. Гора, кћери! КОШтАНА, радоено полази капији да гледа гору.
А је ли то та голема, пуста, тамна Popa?
Marna.
Та, кћери.
КОШТАНА, обилазећи, пропне се на прете, и гледа у гору, мирише. За себе.
Ала мирише гора! (магди) А је ли то та гора, тетка, што по њој „кумита“ чету води, и многе мајке уцвили, расплаче, а највише мајку Јованову7 Сина јединца Јована јој заклао. Па мајку, оца, сестру, све натерао да играју п певају. Отац играо и плакао:
„Јоване, сине Јоване, Ти си ми, епнко, првенац !
И мајка плакала: „Јоване, сине Јоване, „Ти си ми јагње ђурђевеско!
И сестра плакала: „Јоване, брате Јоване, „Ти си ми цвеће пролећно!
(Угрујано) Је ли то та гора, тетка Marna, Коштани, бришући рукавом очи.
Није кћери! Није то та гора. А немој ту песму
Друго, весело: „лошо“ је сад ла се плаче. ОТОЈАН, са чардака. Кошто, песму!.. КОоштаАНА, полазећи к њему. Коју 2 СТОЈАН. Песму, као што је твоје лице, грло, косе русе... 117