Srpski književni glasnik

168 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК:

Ако несам

од колено, A Ja имам

црне очи, Црне очи,

русе косе, Русе косе,

бело лице.

Долази код: Митке тражећи бакшиш,

Митка, узмиче, руком је отура од себе.

По тамо! Ће давам.. Не при'оди ми... зашто — Ах, мој брат, никад апр да не види што ме одоми, ожени, што ме врза.. Што ме не пушти да си идем, да сп идем у свет. Тики, кој што прави, а он: „Митке, дом да седиш, жену и деца да гледаш. Не скитај се бре, и не крви, зашто те убијев!..“ А кога да убијев7 Мене ли“ :

ГРЕЉАН. А, зар тебе, газдо 2 Тај се још... Митка, упада.

Неје родија! И неће се роди! Мене ли2 Мене, што ги још у турско, по Серез, Солун, Скопцје, куд ме онј мој — брат — праћаше по трговину... Све, еве што од турску веру по царски друм нађешем, све терашем пепрел себе... и паше ми се еклањашев... „Митка је тој, викав, на чорбаџи Арсу брат!“... Па мене ли да убијев“

. СТОЈАН, прекида га.

Остави то, бато!

МИткаА, наставља.

Па и да ме убијешев Ово ми је, бре, зар саг ники животу Овој животг Да чекам да умрем Тој самог Тој ли је живот“... (Набија Фес, тешко, горко) Ех, Стамболке, Реџеповице мори! Ах! (удара се руком по челу) Жална песмо: моја! Стар Реџеп на пут, а ја куде њума. Циганка ме води. Циганка на капиџик остане да чува, а ја куде њума,