Srpski književni glasnik

БоштаАНА. 167

КОШтТАНА, 'етане на дну степеница, пред Митком, и тражећи бакшиша дахиром пева.

Запрегни, Вело, момо, запрегни, Запрегни бели рукави!

Марко и Магда за време песме износе еоФру и. постављају.

МиткаА, баца јој новац у дахире.

На!... (Одлази, посрће) Мој брат никад аир да не види, "што ме ожени, зароби... Ја ли сам за жену (Гледа у Коштану) Ово, ово је за. ... Ах, брате, ти мене врза, тебе Господ! Ја ли ова кој ст да сам“ (Загледа се, посрће) Еве, ја! И ча' шире, појас ми се см кнује. (Болно) Снага ми већем аљинку не држи!... (Клеца. Пркоено се пеправља.) Ja?! (Испружа ногу; нога му дрхти, укочено њоме лупа.) Коско, и ти ли се тре'сеш Зар остаре већ (Бесно) Гркљан! Салче! овам“7 За-

што с'т берем вас... Седа за соФру. Уплашено истрчи Салче, Гркљан и Аеди, и седају

сиспред њега на коленима. МиИТкКА, мрачно.

Свирп! ГРКЉАН, понизно.

Шта, газдог МиИткаА, мрачне. Жал, бре, да свираш! A како мој жал нигде -— докле "турски хат иде — нигде га нема! СТОЈАН. Кошто, песму! Глас твој, глас! (Марку) Марко, виног 'Вино, сву младост да испијем! (грли Митку.) Ох, бато! Митка. Беше моје!... КОШТАНА, пева. Што си, Лено, на големог Барем да си од колено 2