Srpski književni glasnik

170 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

џеповица, ће ми се упије у памет, па ће се разболим. И ће болујем; недељу д'на мртав болан ће сам за њума... Пе ли не издадоше, потказаше7 Дремка ме ухватила на њојно грло, а стар Реџеп — из долап куда се бија сакрија — с'е јатаган на мене. Она видела, писнала, брго кошуљу од себе скинала и — држ! за јатаган! А нож свилу не сече, те ја жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали п у Мораву врљили. (Бесно, плачљиво,) Свирите ми и појте, бре, ЗАШТО Сак (Вади јатаган. Салчету.) Ти ЛИ, мори, Beштице, не давашг Овам ти! Ги да играш и да бајеш... Овам! Зашто те сг на паран-парче исеко“ (Заџесено) Ти ћеш, старке! На јатаган ће ми играш! Ће играш и ће бајеш! Како вештица у некретени дни што игра п баје, такој ћеш п ти! Овам! Ти, вештице! Коске да ти растресем! Овам на јата ан! (Полеже јаче по јатагану, окреће га, витла.) Утрчи МАРКО.

МАРКО, уплашено. Газда! Хаџија стари! (Забуна.) МиткаА, разабирајући се. Кој Кој тој, а! СТОЈАН, уплашено, полази ка капији. Отац! Шта ћу му јаг (Показујући на капију) Датво„рите врата, па... Полази. САЛЧЕ, зауставља 12. Немој, синко! отац ти је. Стојан. Није то отац. Крвник је то! Шта ћу му салаг Опет полази. КоштаАНА, зауставља га у страху. Немој, Стојане! И ја те молим!

СТОЈАН.

Па баш за тебе нећу. Он ће сада све на тебе. Ти ћеш за све бити крива!