Srpski književni glasnik

КЕ ош та Н А. 171

КОШштАНА, уверено.

Неће, неће! Само ти немој! А за мене7 Видећешг (Чује се бат, кашљање.)

ЧЕТВРТИ ПРИЗОР. Исти. ТОМА.

Тома, иза позорнице, виче“

Марко!

Марко истрчи. Сјахивање. Улази Тома, Марко му остраг, понизно, исправља угужване чакшире, колију.

Тома, забацујући огтраг колију, оштро, брзо улази.

Па 2. 42. Тог Тог (Окређе се Митки) Аферим, Митке! Тако! И ако си старији, отац да им будеш, да их ти сам поучиш, одвратиш, а не ти још први међу њима... Аферим! хвала ти! (Магда) А и ти, Магдо! (Бесно) Тако ли се стари газда поштује!

МАГДА, понизно.

Ох, газдо!

Тома, продужавајући.,

Него, к'о велиш: „Стари газда стар је, умреће. А ми младога газду да пазимо и чувамо:“ (К њој бесно) А, то ли 7

МАГДА, понивно, уплашено.

Ох, газдо, зар ја7 Ја! Магда твоја...

Тома. wanne. „Магда моја, воденица моја...“ Па кад је све ово моје... (Џоказује на Коштану.) Шта ће овог (Марку, полазећи ка чар даку) Пушку!

МАРДА, зауставља га и клекне преда њ.

Газдо, гтаздо!

га ТОМА, предишући, беено.

Па..! Све да убијем! Све да запалим! Да ништа не-

мам. никога да немам, никога да не гледам ! Све да...