Srpski književni glasnik

СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Магда, зауставља га, понизно.

Не, газдо, не, газдо... Тома, стишавајући се.

...Никога! Спн! (Очајно, још бешње, застајући на еваком слогу.)

Си-на-ле му-ње, па у чело! (Стојану) Кући, бре! Бар да те

не гледам! Стојан одлази.

ПЕТИ ПРИЗОР. Исти, без СТОЈАНА.

МАГДА, ватрено, понизно. Немој, газдо! Не љути се толико! Тома, плане. Како да се не љутим Шта сам ја овде“ МАГДА, ватрено. Газда, газда си! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку, ватрено.) Немој, газдо! (Показује на сеоФру.) Седни ми за софру. Седни, те с тобом у кући срећа да ми седне! Тома, изненађен њечом дрекошћу. Да седнем 7 МАГДА, моли, преклиње, показујући на соФру.

Срећа, срећа у кући с тобом, газдо, да ми седне! Бе. ? . ~ , % рићет, благота се тобом у кући да ми седне!

Тома. Зар још и да седнем 2 МАГЛА, ватреније, понизно; вуче га ка соФри.

Седни! Окуси! (Показује на совру) Само окусл.. хлеб, со! (Одлучно.) Боље ме уби, газдо, него овако, на овај свети и Божји дан, да ме оставиш! (Плачно) Седни! Бирићет с тобом, срећа у кући да ми седне...

Митка, показује Томи на еоФру.

Седни, седни! (Показује на Магду.) Лошо је на ов ј свети дан у кућу да се дође, а да се не седне, хлеб BD вол не обиђе... З'р ја тој да ти казујем2 Зашто си хаџија“....