Srpski književni glasnik

174 СРпПпски Књижевни ГлАСНИК.

Кога те, мајка родила, На што је оком водила 7 Итл. ТОМА, кашље. Раскопчава се, Забацује отмено колију. КоштАНА пева. Шано душо, Шано, Отвори ми врата, Отворп ми, Шано, врата, Да ти дам дуката, Ој леле, леле, погибо' за тебе! ТОМА, вади кесу, етрого. ЈОШ... КоштаАНА, цева. „Море, на сред село шарена чешма течеше, аго, течеше! „Море, п на чешму две до три моме стојашев, аго, етојашев. МИитка, ђипи. јади дукат, меће га пола у уста, п пружа Коштани, Коштан, бре! Чедо! Пружа јој дукат. Коштана прилази, устима узима из Миткиних уста. Дукат. Тома, даје јој и он новац: јоште сетрого, али блаже, На... доста, лоета...

КОШТАНА, бацивши Салчету дукат, пева. Море, дајте мени туј мутну волу да пијем, аго, да спијем! Тома, узневерено, борећи се за себе, баца јој новац. Доста... доста!

КоштаАНА, пева. Море, за тебе има шарена соба

да епијеш, драги, да љубиш!

Тома, савладан, лупи се у чело. За мене нема више, кћери, нема! (Издиже ce.) EX, кад би још п ону7 А не знаш је ти! Стара је то песма; у моје доба, кад ја бех, тад се је она много певала. Твоја

o ·

мајка, Салче, певала ми је опа! (Салчету) А Салчег