Srpski književni glasnik
КОШТА НО. 175.
САЛЧЕ. Коју, газдо 7 Тома, одсечно, више за себе.
Ону: була млада, после свадбе, чим легла, одмах умрла. Сутра сунце већ пзишло високо, високо, а ње пз собе још нема. Мајка јој већ дошла, она се још не буди. Свекрва стоји пред њеним вратима, чека да се она пробуди, устане, изиђе. Чека свекрва, буди је п тужно пева:
„Ојансана ан'н ђелди „Ојан, ојан маз.
„Мајка ти дошла, „Устани, мори !
Гледајући у Салче, показује на Коштану. Зна ли она ту песмуг7 Јеси ли је научила 2
4 . » САлче, показује на Коштану.
Ex, He зна, хаџи! Стара је и тешка та песма. Не зна.
Тома.
Ex, кад би то7 А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само. Он много казује. Она мртва, а свекрва мпели да не може још од ноћна миловања да се расвести, па још спава п из собе не излази. Већ јој и отац долази. Свекрва плаче, буди је, и тужно, тужно пева!
Утансане баба ђелди
Ојан, ојан маз.
Татко ти дође
Засрами се море.
Диже се. А она мртва п чиста. Мушка рука не помиловала, нп уста пољубила. Мртва п чиста... Е кад би ту... Ноћ слаби, Фењери трну. Тома, Марку.
Марко! Хата па у град. И хаџи-Риету, Секулу, За-
ФИра, све зови! Све на весеље зови!.. (ЗАВЕСА ПАДА.)
(Наставиће се.) БоРИСАВ СТАНКОВИЋ...