Srpski književni glasnik

М и сл и. 195

човек. Кад би се узела та целина у 10) делова, онда код огромне већине људи из највећег броја делова састоји се брига за живот, одржање, храну; из мањег броја делова састоје се фамилијарне, грађанске и друштвене бриге; остали делови састоје се пз таштине, зависти, амбиције, религије, моде, подражавања п страха. Само један од тих 100 делова остаје на праву племенитост п хуманост, на тежњу за слободом, правдом и пстином.

Иета је та пропорција и у друштву људеком, у коме тек стотинитом човеку остаје сувишак снаге душе да може бити племенит п борити се за правду.

48 (80). Пауке траже законе, филозофија тражи принцип. 49 (82).

Као што се до свести никад не дижу п не допиру нижи процеси тела — варење, циркулација, лучење, ни утпеци нижих чула, тако се до свести, до праве чисте истине никад не диже човек масе.

50. (84).

Маса. се почела јављати са појевтпњавањем добара: демократија то је јевтиноћа; маса тражи јевтино и за њу је само оно што је јевтино.

51 (86). Капитализам, то је економни феудализам. 52 (94).

Основни моменат друштвеног васпитања је не хтети и умети не бити досадан.

53 (9).

Из интереса се рађају идеје, као и добро из зла, истина из заблуде, слобода из ропства, правда из неправде, закони из безакоња и насиља, —- као што је корен свему лепом и добром дубоко у блату и мраку, као што је свима фамилијарним и социјалним еветињама основ у животињској природи, у животињским потребама човековим.

| 54 (96).

Заблуда је кад је човек у неку неистину уверен да

је истина, лаж је кад човек свесно говори, износи II 13