Srpski književni glasnik

194 СРпски Књижевни Гласник. тврди неистину; заблуда је племенита, лаж је прљава; заблуда крчи пут истини, лаж јој петиче препоне п сметње; заблуда је материја од које постаје петина, лаж гаси пламен истине. Само племенити духови блуде, само ситне душе лажу.

55 (97).

Прави је морал само у оним радњама које човек ради независно од спољне природе, од спољних уплива п подстрека, које ради без страха од епољних невољности, казна и несрећа, без обзира на своју корист и своје интересе. Морал је слобода од свих тих спољних обзира и снага; морал је слобода од „мора“ и „може“, морал је у треба. И као што се до највише истине и правде може доћи 'амо слободом од људи, од живота, од садашњости, од својих пнтереса, тако се само тим може доћи п до највишег морала. И као што се највишом слободом долази до правде, истине и морала, тако се само у највишој правди, пстини и моралу долази до највише слободе. Истина, правда, морал, слобода јесу зраци једног петог сунца. И сваке праве петине, правде, морала, слободе увек и свуд врло је мало.

Свака права петина јесте праведна, морална и доносп слободу, те је свака лаж неправедна, неморална и доноси неслободу, и свако краћење слободе доноси неморал и лаж.

56 (103).

Истина је поштена, јер доноси добра све већем броју људи што је она већа; лаж је непоштена, јер доноси добра све мањем броју људи и зла све већем броју што је она већа; од истине пропада само оно што није за живот, што не треба да живи, од лажи пропада оно што треба да живи.

57 (104). Нижи човек масе добија само вештачки, цивилизацијом боју зрелог човека, а кад га човек загризе, окуси сву опорост незрелога.