Srpski književni glasnik

М и с ли. 197

68. (131).

Религија пи наука нису сестре, него мајка и ћерка; религија је давно постојала пре него је науку родила, само што ту тај однос у томе одступа од стварности што религија преживљује науку.

69 (132).

Што је човек нижи то му је п Бог ближи, Бог се уплеће у његове отвари ; и ако не чини по жељи човека, овај је готов да ропће на њега. Што је човек виши, и Бог му је све виши и све даље од њега, од његових жеља и живота.

70 (137).

Бог је у најдубљој дубини вечности, човек, је сасвим на путу; Бог је потребан свему што постоји од сунаца до човека, човек не треба ничему осим човеку, ни животињама ни биљу, ни земљи ни сунцу; Богу не треба ништа, он је довољан самом себи, човеку треба све што постоји; Бог је евуд, у евима просторима, човек је само на појединим тачкама у козм су; Бог је увек у свима временима, човека има само у појединим моментима општег живота.

71 (139).

Цивилизација. је један многостран процес, ширење светлости у више зракова и боја. Једна од њих, једна страна процеса цивилизације јесте све веће гомилање, тековина, капиталисање снаге, на коју се има наслонити правда; цивилизација је давање све веће снаге, све јачег ослонца правди.

С друге етране цивилизација је све веће продирање п снажење природног на рачун вештачког, људског, у све већем продужавању природног у свему вештачком, људском.

72 (137).

Лепо је кад разум влада осећањима, алп није лепо

кад су осећања у служби разума. 75 (1959). Укус: то је мирие од појма.