Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАзИ. 299

у „Књиге за народ“ ваљало им је додати пи тумачење непознатијих речи и морнареких термина.

Милорад Ј. МитрРоОвиЋ.

Пожаревачки Мир (1718. т.) Историска студија Д-ра Драг. М. Павловића. Стр. 59. У Новом Салу 1901. (Прештампано из Летописа Матице Српске).

Питање којим се бави студија г. Павловића долази у ред оних. која се, поред свог значаја за дипломатску историју Јевропе, дотичу п Историје Српског Народа, и могу се претресати без зебње на успех, јер је историјска књижевност срећнијих и културом напреднијих народа припремила довољно градива за њих.

За дипломатску историју уговори о миру између зараћених страна јесу осетљиве теразије, на којима се цени не толико умешнсст људи који на њима раде, колико моћ појединих држава у тренутку постанка тих међународно-правних аката, после којих настају нова груписања држава зарад одржања политичке равнотеже. И то што вреди за све уговоре о миру у опште, вреди и за Пожаревачки Мир посебице. На њему је одмерена моћ трију држава, од којих две, некад моћне и богате (Млеци и Турска), показују своје нагло опадање, коме је почетак у ранијим догађајима, док се трећа (Аустрија) јасно истиче над њима. А како су све три ове државе у оно доба заузимале угледно место међу осталима у Јевропи, а рат, који је собом донео Пожаревачки Мир, није проистекао из самог сукоба интереса Турске с једне, и Млечића и Аустрије с друге стране, већ је ресултат политичог расположења целе Јевропе, питање о Пожаревачком Миру у јевропској петоријској књижевности много пута послужило је за предмет студијама, тако да се тамо можемо иоучити не само за оцену. петоријеког догађаја, већ и да се упознамо с појединостима