Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И. Прикази. 225 држава, јер му у том случају не-остаје друго ло да понови пре њега речено и да саопшти ресултате других научника. Шта је пак био задатак г. Павловићу с овом студијом, чини ми се да ни њему није било сасвим јасно. Према другом одељку њеном (стр. 17.—24.) п. према приложеној јој и раније нештампаној грађи, која је од интереса. једино за питање учешћа српеког народа у рату Аустрије се Турском 1716.—1718. год., рекао 'бих да. је г. Павловић мислио да својом студијом обухвати и српско питање. Ну он то није извео, јер се толико задржао на расматрању односа између Аустрије и Турске, да је српска ствар потпуно занемарена. Међутим тако схватање питања за наше потребе историјске јесте једнострано, јер као што се Пожаревачким Миром решило питање о побољшању односа између Турске с једне и Млечића и Аустрије с друге стране, исто тако се решавало о судби доброг дебла српског народа, како оног што је насељавао Темишвареки Банат, Славонију и северни део данашње Србије, што је по уговору султанову власт имао да замени ћесаревом, тако и оног другог дела у западним крајевима, у Далмацији и у Црној Гори, који је био активан радник за три године војевања, када се између њега и млетачке републике развио нарочити карактер односа, утврђен писменим актима, који нам помажу да ехватимо почетак развоја идеје о политичкој самосталности у Црној Гори. Истина, о свему овоме нема у уговору о Пожаревачком Миру нити у делима туђинаца, који су писали о овом догађају, али баш зато и јесте за нас од интереса да се специјална студија позабави што севестранијим раематрањем прилика, како би се што боље оценио сам акат о миру и карактер његових последица.

Али и да претпоставимо да г. Павловић није мислио овом својом студијом да постигне овај задатак него да узмем да је имао намеру да у њој обради једно интересно питање из дипломатске историје Јевропе —- а само ове две претпоставке и могу бити — његова студија ни у овом погледу не може задовољити захтеве самосталне

15