Srpski književni glasnik

226 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛлАСНИК.

студије о Пожаревачком Миру, једно што јој је и такав задатак једнострано схваћен и обрађен, и друго што у њој има доста нетачности.

Да је задатак једнострано схваћен, кажем зато што је ово студија о Пожаревачком Миру, у коме се, поред свега привидног подударања интереса ћесарских и млетачких према турекима, ови сукобљавају п јављају као последица. посебних тежња сваке од ових двеју држава, али то писац не опажа па их и не посматра п једне п друге, већ и сувише забављен ралом аустријских пуномоћника пренебрегава рад млетачких, који у Пожаревац долазе са упуствима, у духу којих непрестано раде и тим радом успоравају ток преговора аустријских пуномоћника. Ну тако би се могло писати о Пожаревачком Миру само да студија нема онакав натппе већ други, према коме би се пмало говорити искључиво о Аустрији на Пожаревачком Миру. Међутим, ако се жели правилно ехватити карактер преговора о овом миру п његов прави значај за политичке прилике у Јевропи онога доба, поред заједничких интереса Аустрије и Млечића, као савезника, морају се добро запазити и правилно објаснити и њихови госебни интереси. Зато сматрам да је г. Павловић отпочео добро рад у првом одељку своје студије (стр. 3—17), у коме је расматрао прилике што су довеле до рата с Турцима а потом до Пожаревачког Мира, алп је он тај правац напустио у трећем одељку, као најглавнијем према овом другом обележавању задатка његове студије, јер тамо у место, да изнесе у главном све што се радило на преговорима у конференцијама, писац се толико бави расматрањем рада аустријских пуномоћника, да млетачке поме:е само по где где. Услед тако једностраног посматрања преговора о Пожаревачком Мпру г. Павловић претреса рад седам конференција аустријеких пуномоћника е турескима, а ниједну млетачку, ма да су пх ови имали четири, па чак иде тако далеко, да не запажа како је последња конференција. од 15. јула била пе рали ногодаба аустријских пуномоћника с Турцима већ поглавито ралп Млечића.