Srpski književni glasnik

228 ОСРпски Књижевни. ГлаАСНИК. лелом Ђиролама Ферарија ДеПЏе поје допеће деПа Јеса. та Г Imp. Carlo VI e la терићиса di Venezia (Venezia, 1 изд. 1723., П изд. 1796.) и ca Histoire de la guerre de Hongrie pendent les eampagnes de 1716, 1717 et 1718 (Vienne, 1658). Непријатно је пак видети што су прва два дела критична и поуздана, те се поред њих могло проћи без друга два, јер Фераријево дело, на пример, није ништа друго до извод из Бјанкијева, местимпце рђаво изведен, а са додатком многих непоузданих података, од којих у неколико: изузетак чине једино подаци о млетачким стварима, о којима је Ферари могао бити обавештен, али то су управо они подаци, којима се г. Павловић није користио овом приликом. Што пак вреди за Фераријево дело, вреди, у главном, и за оно друго, из кога је учињен рђав избор податком наведеним на |]. и 12. стр. студије. Према том податку Јевђеније Савојски био је најглавнији поборник рата с Турцима, због чега је наваљивао на ћесара Карла У] да им га објави, па је при том, поред других разлога, навео и тај што ће Турци, користећи се неакцијом ћесаревом, напасти Аустрију са две стране: кроз Угарску и, ако освоје Крф па заузму и Напуљеку краљевину, што: ће продретп у Ломбардију а отуд у Тирол и ударити на ћесаревину са запада. Али овај је разлог толико детињаст, да чаки да га је навео Савојски ћесару, коме год је познато стање турске царевине раније па п у ово доба, 1716. год., тај ће бити на чието,. да се тако смелом, да не речем бесмисленом, претпоставком нису бавиле војсковође туреке ни у доба највеће моћи турске царевине, кад је ова имала флоту, којом се могла мерити са свима другим државама око Средоземнога Мора. Они су тада знали за ближе и практичније путове, и миелили су да нападајући западне аустријске покрајине продру у Италију, а никако из Италије у Аустрију. С тога. овај разлог наведен у поменутом делу није требало ематрати озбиљним податком за објаву рата Турској од стране Аустрије, па га и не употребити. (Свршиће. се). Јов. НП. Томић.