Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 2537

"Због тога читалац из студије не може никако схватити п рад млетачких пуномоћника на заштити интереса републике, који није интересан само зато што је изведен према упуствима добивеним од млетачкога Сената, већ и што се мора узети у вид како због правилне оцене рада аустријских пуномоћника и ондашњих посебних тежња. ћесарске политике, тако и због оцене значаја Пожаревачког Мира у опште.

Али и овако схваћен задатак студије о Пожаревачком Миру могао би бити од користи, кад је намењен ширем кругу читалачког света, да се упозна с једцџим значајним фактом историјским. Ну студија г. Павловића нема ту сврху. Хтело се да је самостална и изворна. Међутим у њој има много које чега чега не би требало да буде. Има више погрешака него што би се у први мах могло п помислити. Те пак погрешке јесу разнога рода. Кад се тачно и пажљиво проучи студија, може се видети како г. Павловић није довољно водио рачуна о избору свих дела којима се служи, о тачности еваког податка пз њих позајмљеног и о правилном тумачењу њихову, да сваком податку има да обележи извор, како би се у његову раду одмах могло видети шта је позајмљено шта ли његово, шта ли податак а шта ли његов закључак, п да мора бити јасан у излагању. О свему томе требало је водити рачуна у толико ире што расираве и студије о питањима као што је ово 'о Пожаревачком Миру, пмају послужити -8a извор другима, које ће се из ових моћи користити бар пречишћеним п утврђеним фактима.

Тако у првом реду г. Павловић није обратио довољно пажње избору евих дела, којима се служио п тачности података пз ових узетих. Није потребно ла нарочито истичем каква књижевпост постоји за ово питање, алп треба да напоменем како је непријатно видети да се г. Павловић напоредо са делима Вендрамина Бјанкија (Istorića relazione della pace di Posaroviz, Padova 1719) mu Карла Матушке (Feldzige des Prinzen Eugen v. Savoyen. 'Der Tirkenkrieg 1716—1Y18. Wien.) gao Hnoy8JaHHM CIy;EKH

15%