Srpski književni glasnik

–

22 СРПСКИ КњижеВНИ ГлАСНИК.

словенских места на (на У кЕп. сем четворице издавача још тројица из Прага и по један из Загреба, Лавова, Н. Сада п Петрограда, а на Олаван. четрнаесторица, еви чини мп се — из Петрограда), онда би било пеправедно чинити замерке за непотпуност, већ се мора одати највеће признање и за оволику потпуност, каква је овде постигнута. Али само узгред да наведемо како су“ употребљена српека издања. У Vestn. Je употребљено левет а у Славан. 13. Алп од њих у оба издања узети су само: Босанека. Вила, Глас Срп. Кр. Академије, Гласник Земаљског Музеја, Летопиџе Матште Српске и Споменик Срп. Кр. Академије: само у У 50п.:: Караџић, Луча, Преглед географске литературе п Просветни Глаеник; само у Славан.: Бранково Коло, Гласник Срп. Прав. Цркве, Годишњак Срп. Кр. Академије, Градина, Звезда, Нова Искра, Нада и Просвјета. Остала издања, а њих има јошт, нису употребљена.

Jil e T.

Номинатив и вокатив у сраском и латицеком језику. Од проф. Јанка Лукића. Из Гласа 1,ХМ, 147—170.

У овоме радићу свом ”. Лукић одређује функције, које у српском језику имају номинатив пи вокатпв. И ако би према натпису ове расправе требало да су оба језика подједнако обрађена, ипак лат. језик има у њој тек други, споредан значај; њиме писац управо доказује правилност и могућност својих погледа на појаве српског језика. Латински језик, у осталом, у радњи ове врете и не може имати дубљега значаја.

У нашој се науци већ доста писало о функцијама падежа, с тога, мислим, није требало уносити у ову расправу ствари већ расправљене. које су

ушле у школске књиге, затим оне које су без значаја за ове падеже или које нису довољно образложене (5 1—6). Ја ћу се задржати само на оригиналним погледима пишчевим, ради којих је, како ми се чини, и написана ова књижица. Према томе џећу говорити о вокативу.