Srpski književni glasnik

249 СРПпСсСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

врела, слатка, Коштана! Клекла, ручицама ми стисла 0бразе да ми уста одскоче, а своје усне у моје упила.. ох! Улази ОТАНА. СТАНА. Бато, зовешг

CTOJAH, трза се. Види је и заваљује се натраг. Тиг СТАНА, бризне у плач.

Бато, шта си љут на мене7

Стојан.

Иди!

СТАНА, плачно.

Немој, бато! Немој на мене да се љутиш. Шта ја 2 Жива нисам од страха... Ето цеде ноћи... А и нана.. Она се сада не љути на тебе, већ на оца. А он тамо, причају људи, сада у Собини, код Магде, чуда чини. Отац као да није стари отац.

Стојан. А ко му свираг СТАНА, устежући се. Па још она!

СТОЈАН. гневно.

Иди!

СТАНА. Бато!

СТОЈАН. Han!

СТАНА, оде плачући.

СТОЈАН, ђипи.

Циганка ! Ја њу толико волео, а она... Циганка, Циганка! Ко да више...

Ухази брижно КАТА.