Srpski književni glasnik

ТРЕЋИ ПРИЗОЕР. СТОЈАН. КАТА.

КАТА, брижно.

Сине, болан си! Шта ти је Прилази му.

Стојан, неутодно, измиче се.

Ништа... Ништа ми вије!

КАТА, приступа му. Шта хоћеш мајка Ja ти донесе 7 (Хоће да му опипа чело.) Камо чело 7

Стојан, руком се брани, отура. је. Не дирај ме!

КАТА, не могући више да се уздржи, бризне у плач. Зашто, синко! Зашто толико Majky? Шта је мајка толико секривила 2 Плаче.

СТОЈАН, неугодно. Што си ме родила 2!..

КАТА, плачући,

Па мајка, синко, за срећу те родила; да има у кога да гледа, у кога да се куне... Мајка родила, очувала, па мајка и да ожени, да одоми, да снаху, одмену добије. Да и она као све њене „другачке“ са снахом у цркву пође, у свет изиђе, у госте оде; па госте да пречека, угости, испрати;.. да јој је кућа, синко, отворена! За срећу те мајка родила! Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме је — црн мој живот! Од њега никад Божја реч, већ пеовка и вика. Само грди, прети, виче. (Стиска се за главу) Од страха ми већ, синко, памет изиђе!

Издалека евирка и песма. —— КоштаАНА пева из далека приближујући се:

„ПШТано, душо, Шано,

Отвори ми врата !“

165