Srpski književni glasnik

246 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

МиткаА, отпасава се. Митке! Цркни, Митке! Липчи, бре! (Марку који уноси сору, вино, чаше.) Чепјење, котлови, вино, дај! Дизај туј срчу! Баца чашу у прозор. Улази на врата ОТОЈАН, стаје, гледа у Коштану. СтотАн. Циганка! Ко да више. Враћа се. Тома, скочи ка Стојану. Ко тамо7 Ко још господар овде7 Он Зар он још има уста да говори Пушку 2 Узима пушку, бесно прилази прозору, и пуца. Чује се писак. ОТАНА, иза позорнице, кука.

Немој, оцо, слатки оцо! јао!

Тома, беено као пре. Она! Њу да нанижем! Њу, ту етару вештицу, њу да убијем... Пуца кроз прозор, КоштаАНнА, да нико ње види, убацује у кујну низе и дубле. АРСА, епоља

Хаџи! Не!

ШЕСТИ ПРИЗОЕР. Исти. АРСА. Улази брзо у собу и одбија 'Тому с прозора. Тома, као. пре.

Њу, њу!..

ДРСА. Хаџи, хаџи!...

Тома, разабирајући се.

А! ти сиг

ДРСА.

Ја, хаџи!... Брате! (Устреми се на Митку.) Бар теби!... Кући!