Srpski književni glasnik

248 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

ДРСА, очајно, узмичући вратима.

Брате, брате! (Коштани, у страну пролазећи.) Начини се ти болесном. Одлази.

СЕДМИ ПРИЗОР. ТОМА. КОШТАНА.

Тома, спречава Коштану која полази.

А. не, не... певај ти.

КоштаАНА.

Други ћу пут. А сад и ја да идем. Болна сам.

Тома, изненађено. А, болна! Немој, кћери! Ако те грло боли, узми шербет, росу... Бисер да ти растопим, само да те грло не боли!

КоштаАНнА, показује на преа. Овде, овде ме пробада! Да идем!.. Тома, убијено. E, кад ту!.. Онда... (Коштана полази) Коштан! (Ова застаје.) Коштано, кћери, сине... (Прилази јој грцајући.) Дај бар... (Сагиње се њој и мирише јој прса.) Лепото!... Ооо0х !

КоштаАНА одлази (ЗАВЕСА. ПАДА).

ДРУГЉА ЛИКА. Миткина кућа. — Башта испред куће. У прочељу на два епрата

кућа се таваницама, уресима, балконом и креветом. С деене етране бунар, с леве улаз.

ПРВИ ПРИЗОБг. МИТКА, улази вукући свираче. За њим КОШТАНА са осталим друштвом.

Митка, бесан, распаеан, виче свирачима. Чалгичијо! Метери! Чочеци! Овам бре!

Улази КОШТАНА, САЛЧЕ, ГРКЉАН, АСАН и други евирачи с бубњима и зурлама. Сви су уплашени, понизни.