Srpski književni glasnik

О ЈЕДНОМЕ КУТКУ ДИВНОМ...

О једноме кутку дивном сањам често, Негде на Леванту, где цитрона м'ри, Где бих за те, мила, подигао престо, Сред кедрове шуме што хлад мрачни шири.

Превео бих руже са шираских равни, Да цветају вечно око твога двора; Слушала би бајке из времека давни“

Што их ш'ме вали плаветнога мора...

Нигда људска нога оскрвнила не би Место свето где сам гнездо среће свио! А у двору што сам наменио теби

Ту бих ја једини вечни роб ти био...

Милутин Јовановић,