Srpski književni glasnik

M ICI 4. 82 (161). =

Праву владу у друштву могу чиниги само људи од. разума, правде, части, принципа, људи од карактера којима не треба људских закона; чим врхове друштва заузму ниски, обични људи, сирове душе тромих миели, прљавих осећања, настаје поквареност, опадање и пропадање. 83. (168).

Све велико ретко је, све ситно често је и у гомили; истина је велика ствар, али и велика реткост, те се ретко налази у гомили, у ситном, евакидашњем животу.

84. (164).

Држава почива на правди и судовима, домовина почива на матери п жени.

85 (165).

Песрећа је волети истину а немати снаге сузбијати лаж, или бити толико притиснут животом, да је морамо трпети или одобравати.

86 (166).

Једина философија обичног живота јесте у томе, помирити дужност са уживањем, уживати у ономе што треба радити. А обично је код људи једно потчињено другом, ма да чешће прво другоме.

27417).

Истина, то је праведна мисао; што виша истина тим је праведнија, тим све већем броју ствари, простора и времена одаје она правду; све веће ширење истине, то је све јаче снажење правде.

88. (168).

За право пријатељство више је потребна једнака ду-

бина и чистота осећања него једнака висина образовања..