Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Пожаревачки Мир (1718. г.) Историска. студија Д-ра Драг. М. Павловића. Стр. 59. У Новом Салу 1901. (Прештампано из Летописа Матице Српске). (2.)

До узимања овако некритичног податка г. Павловића довела је непажња. (Она је, свакојако, узрок те је он у првом m трећем одељку починио и сувише погрешака, које će пажљиву раднику не би могле промаћи. Нарочито падају у очи почињене погреш:е у трећем одељку. Из њих се вили да г. Павловић није нажљиво читао ни најглавнији извор за тај одељак, а то је Бјанкијево горе поменуто дело, из кога је овај његов одељак непотпун извод, допуњен с неколико споредних факата извађених из друга два такођер поменута списа. Тај пак извор толико је добар и прегледан, да оних погрешака у трећем одељку не би било, само да је било поле пажљивости. Ну до овога је поглавито довело површно раесматрање рада млетачких пуномоћника и тражење података, који се тичу рада аустријских пуномоћника на конференцијама, дакле оно једнострано схватање задатка саме студије.

Тако г. Павловић вели на 31. стр. своје књиге, како су „млетачки (п аустријски) посланици полазећи на конгресе шали немајући ништа поузданог, одређеног“ — међутим Бјанки у другом одељку на 32. стр. евога дела каже какве су биле инструкције од Сената; према речима Бјанкијевим (стр. 59.) у инструкцијама турским није било увреда за млетачку републику, већ другог нечег (код г. Павловића стр. 36.); на првој конференцији ћесареваца с Турцима, поред питања о накнади Млечићима и о угарским бунтовницима (код г. Павловића стр. 37.), било је расправљано поглавито о допуни 4 розе у корист Аустрије, на што Турци нису пристали, те је прекинута конферен-

207