Srpski književni glasnik

310 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

је Света Лига у Линцу 5. марта 1684. год. била закљуueHa посредовањем папе Климента ХГ (етр. 8); да је ћесар на основу гарантије добивене од Шпаније (стр. 8), HM закљученог уговора с Холандијом од 15. новембра 1715. год. могао мислити да је обезбеђен са запада, те је услед тога ратоборна струја у Бечу дигла главу и преотела маха (стр. 10); да поход Лудвика Баденскога 1689. год. к Софији и Пећи није успео због ненасељености крајева, којима. је војска продирала и да је то био један од разлога, који су гонили бечки двор и Јевђенија Савојскога да се мири е Турцима (етр. 94. и 25.); да је прекид односа Шпаније с Аустријом и напад шпанске флоте на Сардинију дело кардинала Алберонија (стр. 20.); да је холандски посланик у разговору с великим везиром ипзјавио жељу Млетака и Аустрије да се дође до мира (стр. 35.); да су ћесарски пуномоћници при преговорима с турсекима у Пожаревцу под видом београдског пашалука тражили чак и Ниш и Видин из непознавања географије Турске (стр. 38.); да су се ћесаревци при преговорима јако заузимали за млетачке интересе, п т. л. Све то није тако. Млетачка република на шесет година пре овога престала је бити поморска сила, а у доба турскога напада на Мореју стајала је тако лоше, да у источним водама није имала више од осам ратних бродова и једанаест галија, због чега, кад се у Млецима дознало за турско кретање, Сињорија се дала на криљење старих бродова и грађење неколико нових (Е. Миsatti, Stoma dun lembo di terra, ЈУ, 91.) Млечићи нису после рата за шпанско наследство рачунали да је чиста политичка. ситуација, већ пошто су за време тога рата помагали ћесару у Шпанији својим оружаним неутралитетом, после тога надајући се да ће их ћесар помоћи у невољи, били су одлучили да, ради олакшања. терета народу и државној благајници, емање војску и реорганишу је; међутим они су знали за припреме турске п ако су Турци говорили да се њихово бродовље спрема против Малте, а сухопутна војска против Црногораца, и њихов.