Srpski književni glasnik

899 СРпПпскКИ Књижевни ГЛАСНИК.

на друм, са којег се приближују сватови. Види се већ како се полицаја са пандурима издвојио од осталих сватова, Цигана, и иде напред. Сватовац јаче, ближе.

Кмет, сам.

Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанину колибу). Ох, кад ће већ да је одведу! Умрех већ од страха да не побегне!

Из кућипе излази Коштана, у антерији, покривена телом преко лица, у либадету и у белим чарапама.

КОШтТАНА, из колибе.

Ox! (Излази с муком, једва придржавајући се за врата и зид.) Зар ја тамо 7 За Асана, у село, бању 7 Тамо 2... где су колибе, черге, пси... И ја његова, Асанова 7 (Беено) Зар он мој муж 2 On? Ox? (Гризе руке, поводи се. Спази кмета, који се трза уплашено. Беено пође к њему.) Шта ћеш ти2 Кога чекаш“ Чекаш да ме однесу, воде тамо, у село7 Чекаш да гледаш како ће да ме силом носе, 27

Кмет, уплашено.

Не, Коштан, не чекам. Нећу да гледам. Него не смем. Газда, председник, убиће мене ако тебе нема. Па зато сам овде. Морам да те чувам. Не смем да идем.

КоштаАнА, бесно.

Чуваш ме! (Стреса се) Бојиш се да не бежим 7 (Цркосно.) Нећу! Нећу! Ево, нећу ! (Седа преда њ.) Ето, чувај! Нећу: ја ништа! Све хоћу. Где су7 Нека ме воде! Ево (показује на себе) И Тел, и антерија, и либаде, и китајка... Све је готово! И срце, и очи, и снага, све је за њега, Асана, за тамо, за село, за колибу, черге... (Пркосно, клонуло.) Тамо ћу ја! (Кида рукама) Ох! за тамо и очи да ископам, кожу да опарим, снагу да осушим ! (Кида лице, преа).

КМЕТ, одступа пренеражен.

Не, бре, Коштан! Не толико! Не чувам те ја. Идем, ево! (ПЏолави натрашке) Али убиће ме председник, ако тебе нема... Идем. Само ти немој толико! А и Асан, добар је, богат је!